Организацијa Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године у Паризу, 21. март прогласила Светским даном поезије. Обележавање овог дана има за циљ да се кроз песнички израз подрже језичка различитост и језици који су угрожени. Промоција читања и писања, објављивања и проучавања поезије у језичким заједницама широм света јесу начини да се обележи овај дан, а све с намером да се ода признање националним, регионалним и интернационалним поетским покретима. УНЕСКО је проглашење Светског дана поезије препознао као могућност и начин да се изрази јединство у креативности људског ума. Захваљујући поезији откривамо да појединци свуда у свету деле иста питања, мисли и осећања.

Успостављање овог празника има идеју да охрабри: дијалог између поезије и других уметности, повратак усменој традицији рецитала, проучавање поезије, мале независне издаваче који најчешће и објављују књиге поезије. Посебан циљ празника јесте да скрене пажњу медијима да поезију не представљају као застарео вид уметности, већ да је промовишу као један од могућих начина да друштво у целини поврати и потврди свој идентитет.

Шта је поезија

Поезија представља дубоки израз људског ума и универзалну уметност. Она омогућује дијалог између култура и разумевање међу народима, јер сама по себи предстваља аутентичан израз неког језика. Поезија потврђује нашу људскост откривајући да људи, свуда у свету, имају иста питања и иста осећања.

Како се поезија дефинише

„Као књижевно дело у стиховима које не мора да буде чврсто организован начин изражавања – она је слободна да дише и живи како песник хоће. Она је субјективна у мислима и осећањима. Њу читамо, и у њу учитавамо себе. За њу је потребно време. Она нам каже да застанемо. Поезија се игра звуком и смислом, а гласови и слогови речи подједнако су важни као и саме речи. Речи у поезији, поред тога што нешто значе, оне и звуче и изгледају,оне постоје као биће. Имају своју боју, звук и мирис."

Предуслови за читање поезије

Поезија нам шаље сигнале како да одгонетнемо свет. Будећи нове асоцијације, она шири оквире уобичајених ствари, догађаја и мисли. Иако сажета, поезија није једноставна. За добро читање поезије потребни су: образовање, осетљивост за лирски израз, познавање традиције унутар које је песма написана, познавање језика и књижевног израза. Ова врста уметности годинама је маргинализована у свим сегментима културе. Да би се схватила и заволела, неопходни су воља, стрпљење и упорност.