HOT Business - шаблон joomla Книги
  • Ћирилица
  • Shqip

verzija-3

logo-informator

ozakonjenje baner

logo-objedinjena-prcedura

logo virtuelni maticar

ologo

javne nabavke

logo-zahtev-informacije

baner pitanja i odgovori

Инвестирајте у Медвеђу

Пријавите комунални проблем

dokumenta-publikacije

biracki spisak

Архива текстова

Конвертор валута

E-маил Штампа

Догађај 

Назив догађаја:
Међународни Дан матерњег језика
Датум догађаја:
21. фебруар
Категорија:
Догађаји

Опис

Датуми за обележавање које препоручују међународне организације углавном су највећи проблеми човечанства данас. Зато смисао обележавања таквих датума јесте буђење одговорности и свести најмлађих на којима свет остаје. Тако је и међународни дан матерњих језика настао као последица чињенице да у последњих неколико деценија матерњи језици убрзано, чак рапидно, нестају. То се не односи само на језике који немају писмо, на дијалекте, нито само на језике чији говорници физички нестају, него и на језике са дугом културном традицијом и релативно великим бројем живих говорника. Отуда се родила потреба не само за датумом који би утицао на свест човечанства, него и за дисциплином која проучава и убрзано описује језике који су у нестајању - лингвистичка екологија.

Конкретан повод да 1999. године УНЕСКО прогласи, а Генерална скупштина Уједињених нација својом резолуцијом то потврди, 21. фебруар као Дан матерњих језика јесте догађај из Источног Пакистана (сада Бангладеша). Тог дана 1952. г. полиција и војска Источног Пакистана (сада Бангладеша) убиле су неколико бангладешких студената у Даки јер су протестовали што њихов језик није проглашен званичним језиком. У знак сећања на жртве овог протеста у Даки подигнут је Споменик мученицима који је постао симбол Дана матерњег језика. Неколико пута је рушен, и након тога добио је своју коначну верзију – четири рама који представљају четири настрадала студента и дупли рам који представља њихове мајке и земљу.

Писмо и језик - средство комуникације и националне и културне идентификацијеУз језик увек иде и писмо, а у српском језику дешава се не само да је језик у нестајању, него и писмо тог језика  - ћирилица. Попут догађаја у Даки, и српска историја је препуна догађаја у којима су појединци и групе страдале због ћирилице која је српском народу не само писмо, него и културна и национална идентификација. Један од новијих примера страдања којем је повод био ћирилица јесте пример владике Петра Зимоњића у Другом светском рату.

Нема малих и великих језикаСви лингвисти слажу се у томе да не постоје мали и велики језици те да сви језици доприносе интекетуалном богатству човечанства, баш као што разноликост био-диверзитета доприноси физичком опстанку човечанства. Постојање дисциплине која се бави неком врстом заштите матерњих језика, међутим, не значи да их она може заштити. Чувени еко-лингвиста, један од зачетника и представника ове дисциплине Дејвид Кристал каже да, на жалост, лингвистичка екологија, док убрзано покушава да забележи и од заборава спасе нестајуће језике, заправо им пише умрлице. Опстанак језика, наиме. не зависи од науке, него од свести говорника тих језика.
Због тога је посебно важно да се младим нараштајима пробуди та свест и одговорност.

Predsednik-rs

Vlada-rs

 dobra uprava banner

skgo

Evropski-PROGRES

nekret banner

mapa invalidnos

Vrtic-LOGO

Туристичка организација општине Медвеђа

logogej

GIS logo

interna reviz

zastitnik banner

ban bug 2015

finance banner

budzet 2017 banner

 

Временска прогноза

top