HOT Business - шаблон joomla Книги
  • Ћирилица
  • Shqip

verzija-3

logo-informator

ozakonjenje baner

logo-objedinjena-prcedura

logo virtuelni maticar

ologo

javne nabavke

logo-zahtev-informacije

baner pitanja i odgovori

Инвестирајте у Медвеђу

Пријавите комунални проблем

dokumenta-publikacije

biracki spisak

Архива текстова

E-маил Штампа

Догађај 

Назив догађаја:
Шестоаприлско бомбардовање
Датум догађаја:
06. април
Категорија:
Догађаји

Опис

Авијација Немачке бомбардовала је Београд 6. априла 1941, што је означило почетак инвазије на Југославију. Разрушен југословенски краљевски Двор у улици Краља Милана у центру Београда. Једна од главних мета немачке авијације током првог таласа бомбардовања, 6. априла 1941, су били краљевски дворови, у центру града и Дедињу.

Десет дана раније Краљевина Југославија приступила је пакту са силама Осовине. Уследили су протести у земљи и државни удар којим је са власти свргнут Кнез Павле. Земља се приближила западним Савезницима, и то у тренутку када је Хитлер намеравао да започне Операцију Барбароса против Совјетског Савеза. Хитлер је лично, 27. марта донео одлуку да се бомбардује Београд и окупира Југославија. Извршење задатка је поверено 4. ваздушној флоти под командом пуковника Александра Лера. Операција бомбардовања Београда имала је тајни назив „Страшни суд" (нем. Strafgericht). Предвиђајући рат, југословенска Влада и Врховна команда су Београд прогласиле „отвореним градом".

Шестог априла, у 6:30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха су напале Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца (укупно 484 авиона 6. и 7. априла). Авиони су полетели из Беча (Цволфашинг, Винер Нојштат, Аспанг), Граца и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

Београд је од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд. Не зна се тачан број авиона које су оборили југословенски пилоти, али се из разних извора овај број процењује на 42 до 48. У борбама је погинуло 11 југословенских пилота.

Последице

Споменик браниоцима Београда, 6. априла 1941, у Земуну
Данашњи изглед руина Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, која је уништена током бомбардовања 6. априла 1941.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274 људи (процене: 2.271-4.000, немачке процене 1500-1700[3]). Порушено је 627 зграда, веома оштећено 1.601 зграда, делимично оштећено 6.829 зграда, укључујући део зграде Старог двора. Тешко је оштећена Вазнесењска црква у којој је било верника. Најзначајнији споменик културе уништен у бомбардовању је Народна библиотека са 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцењиве вредности. Према немачким изворима, старински начин подизања кућа и лоше организована противпожарна и цивилна заштита су допринели страдању великог броја људи.

Немачки фелдмаршал фон Клајст је на суђењу после рата изјавио: „Ваздушни напад на Београд 1941. године имао је првенствено политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање из ваздуха било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете."

Predsednik-rs

Vlada-rs

 dobra uprava banner

skgo

Evropski-PROGRES

resursi baner

mapa invalidnos

progbudzet

Vrtic-LOGO

Туристичка организација општине Медвеђа

logogej

interna reviz

zastitnik banner

finance banner

budzet 2017 banner

financing-banner

Временска прогноза

top